Pošto je publika prošlog utorka uspešno preživela “Metropolis“, veselo nastavljamo sa ciklusom Old School u okviru koga će se prikazivati matora, prašnjava ostvarenja koja su na neki način ostavila pečat na anime industriju, ili njenu percepciju na Zapadu. Ove nedelje, puštamo ostvarenje koje može dati makar deo odgovora na jedno pitanje koje se često postavlja u japanskoj pop-kulturi, i koje glasi: WTF is with the cat ears!?
Svi znamo šta su neko-mimi, ili u prevodu s japanskog mačje ušice – životinjski slušni aparat izrastao na vr' glave normalne, čovekolike osobe. Najčešće jesu mačije, ali mogu biti i pseće, od lisice ili vuka, povremeno i od zeca ili ovce, i tako bliže i dalje. Predstavljaju gotovo nezaobilaznu komponentu moetine kao takve. U nekim serijama, odaju animalno božansko poreklo glavne junakinje, u nekim drugim, siguran su znak da je osoba koja ih ima nevina, a jednom kada se skine mrak, otpadnu i uši. Obično su samo tu eto tek tako, jer su slatke, ali često – prečesto – za njih se vezuju i nekakvi kinki fetiši, pa predstavljaju erogenu zonu te dodirivanje istih izaziva i razne zanimljive reakcije. Mačije uši sveprisutne su toliko da se sve više viđaju i kao modni detalj – rajfovi sa istima apsolutni su bestseler među otaku aksesoarima, a japanska napredna tehnologija nedavno je isporučila elektronske neko-mimi koje reaguju na vaše moždane talase i odaju vaše emocije, baš kao kod pravih životinja. Mnogi ih vole, a da ni ne znaju otkud mačje uši na glavama japanskih junaka.
Prva životinjska ušesa na ljudima mogu se videti još na grafikama iz doba Edo perioda, tako da je očito da duboko u japanskom mentalitetu počiva nešto što im ovu ideju čini privlačnom. Međutim, prva manga koja je ovu mangu učinila privlačnom i za vjeki vjekova zacementirala ovaj fetiš u zemlji izlazećeg sunca je upravo „The Star of Cottonland“.
Autorka ove mange je Jumiko Ošima, pripadnica čuvene generacije šođo mangaka poznate kao „Veličanstvene čedrdesetdevetašice“ (igrom slučaja, većina ih je rođena 1949. godine). Reč je o prvim ženama u japanskoj stripskoj industriji koje su 1970-tih revolucionizovale serijale namenjene devojčicama, primenivši tipično „ženski“ stil naracije, kao što su nežniji crtež, melodramske emocije ili psihološka introspekcija likova, na dotle tipično „muške“ teme poput istorije ili naučne fantastike. Kao i mnoge četrdesetdevetašice, Ošima je slavu stekla pre svega u oblasti mange, a jedina anime adaptacija njenog rada je „The Star of Cottonland“ iz 1984. godine – ljupka i melanholična priča koja, paz'te sad, nije o devojčici koja ima mačije uši, nego o mačetu koje je, za potrebe naracije, nacrtano kao devojčica. Mače je ostavljeno napušteno na ulici, da bi ga usvojio i doneo kući dečak koji se bori s kliničkom depresijom. Osim što izgleda kao najslađa devojčica s ušicama, naše mače se ponaša kao prava pravcata mačka – juri miševe, pravi štetu po kući, i očajnički želi da odobrovolji svog vlasnika, dok joj komšijski mačak objašnjava da je suština mačijeg života da budu ravnodušne prema ljudima.
Iako se nekada mogu čuti otpužbe da je upravo „The Star of Cottonland“ na velika vrata uveo moetinu u anime industriju, te da ovaj naslov treba da krivimo za to što danas imamo serije kao što je „Mayoi Neko Overrun“, činjenica je da Ošimino delo ima onaj neiskvareni retro šmek koji mu daje na emocionalnoj autentičnosti. Zaplet o izgubljenom mačetu i njegovom vlasniku nije napisan radi fetišizacije i eksploatacije mace i njene privrženosti gazdi, već da se podeli jedna začuđujuće iskrena priča o mladiću koji se bori s depresijom, i njegovom kućnom ljubimcu koji pokušava da odredi svoj položaj kako u odnosu na vlasnika, tako i prema svetu – a priča je dovoljno snažna da može da izmami i koju suzu.
Pre filma, sleduje vam detaljan uvod u stvaralaštvo Veličanstvenih četrdesetdevetašica, kojima ćemo se inače više puta baviti tokom Old School ciklusa projekcija. Posle projekcije, otvoreni smo za diskusiju o tome šta „moe“ uopšte znači, i da li u današnjem moru moetine uopšte više i postoji pravi moe, ili je sve laž i prevara. A i pre, i posle, i za vreme filma primamo donacije za #CCSakurabana.
ŠTA: "Star of Cottonlad", film iz 1984.
KAD: Utorak 14. oktobar u 19:30
GDE: Klub Sakurabana, Terazije 12, II sprat
KOLIKO: Jedna konzumacija (piće, kokice, grickalice...)
Нема коментара:
Постави коментар