MW
U nedelju 26. maja, u Bioskopskoj sali Doma omladine s početkom u 20 časova, Sakurabana će završiti ovogodišnji ciklus besplatnih projekcija na velikom ekranu, jer nam nakon toga predstoji zagrevanje za Japanizam. Film kojim ćemo zatvoriti program je „MW“ (čita se kao 'mu'), igrana adaptacija jedne od poznatijih mangi čuvenog Osamu Tezuke. Ukoliko među vama još uvek postoji makar i jedna osoba koja nije upućena u lik i delo čoveka koga s punim pravom zovu Otac mange, prvo neka se pokrije ušima od sramote, a onda neka prione na googlovanje.
U najranijoj mladosti, dečak po imenu Mićio Juki je bio žrtva jezivog zločina čiji je svaki trag zataškan u političkoj zaveri s ciljem da se ne kvare odnosi Japana s izvesnom velikom svetskom silom. Mnogo godina kasnije, Mićio je izrastao u veoma privlačnog mladića, s tim što je pretrpljena trauma ipak uzela danak – momak je, da izvinite, prs'o k'o zvečka, i jedina životna opsesija mu je planiranje nezapamćeno brutalne i bolne osvete nad svima koji su učestvovali u prikrivanju zločina. Drugu stranu medalje predstavlja otac Jutaro Garai – žrtva iste zavere kao i Mićio, koga poznaje od detinjstva, Garai je utehu našao u hrišćanskoj veri, pa je čak i postao katolički sveštenik. Otac Garai je jedini koji razume kroz šta je Mićio prošao i rešen je da ga spreči u njegovoj osveti – ne samo da bi spasao ljudske živote, već i Mićiovu besmrtnu dušu.
Manga „MW“ je objavljena 1976. godine i predstavlja Tezukin odgovor na takozvani gekiga pokret, koji je u to doba žario i palio manga scenom. Gekiga autori predstavljaju prvu generaciju mladih crtača odraslih na čitanju mangi, rešenih da reformišu medij i učine ga prijemčivijim starijoj publici – pre svega dodajući velike količine seksa, nasilja i kontroverznih, neretko političkih tema. Tezuka je često bio na meti prozivki gekiga autora, koji su ga opisivali kao „čiku koji crta pričice za decu“ – „MW“ je njegov pokušaj da mlađariji pokaže da bez starca nema udarca i pobedi ih u njihovoj igri. U ovome je očigledno uspeo, jer „MW“ važi za jednu od Tezukinih najprovokativnijih i najuticajnijih mangi – velikan Naoki Urasava je priznao da mu je upravo ovaj naslov poslužio kao inspiracija za njegovo remek-delo „Monster“, a Mićio Juki je postao prototip one tako popularne vrste manga negativaca – lep k'o devojka, lud k'o struja, i čvrsto rešen da natera čitav svet da plati za njegovu ranjenu dušu.
Filmska adaptacija, iako pohvalno visokobudžetna, nažalost nije baš ostala verna mangi. U strahu od reakcije konzervativnijeg dela publike, izbačen je jedan od ključnih elemenata zapleta – ali nećemo vam reći koji. Pokušajte da, čitajući između redova, sami pogodite o čemu je reč. A ako vam se film iole bude svideo, pozivamo vas da zavirite u Sakurabaninu manga biblioteku – nedavno smo nabavili nekoliko ekskluzivnih izdanja Tezukinih mangi. Zapanjićete se koliko su, čak i mnogo decenija kasnije, njegove priče uzbudljive, a ideje sveže.
Vidimo se na jesen, kada bude počeo novi ciklus Sakurabaninih besplatnih projekcija u Domu omladine!
Praktične informacije: ŠTA:MW
Japan, 2009. Trajanje: 85 minuta
Režija: Hitoši Ivamoto, prema mangi Osamu Tezuke
Uloge: Hiroši Tamaki (Mićio Juki), Takajuki Jamada (Jutaro Garai)
GDE: Bioskopska sala Doma omladine Beograda
KAD: Nedelja, 26. maj, u 20 časova
