Letos je internetom kružio 30 Days of Anime Challenge, gde su oni koji su se izazova prihvatili redom nabrajali svoje omiljene likove, naslove, autore i svašta još nešto. Kada je došao dan za „najtužniji anime koji ste gledali“, možda ste primetili da su mnogi – ako ne i većina – u ovoj kategoriji navodili film „Grave of the Fireflies“.
Pa da vidimo šta je tu toliko tužno.
Priča počinje tako što septembra 1945. godine, neposredno po završetku Drugog svetskog rata, 14-godišnji Seita umire od gladi. Dok Seita provodi poslednje trenutke na zemlji, događaji počinju da se odmotavaju unazad, i mi posmatramo kako je došlo do toga da jedan 14-godišnjak izgladni toliko da mu to dođe glave, i šta se dogodilo sa Secuko, Seitinom mlađom sestrom za koju je bio zadužen da brine. Naravno, sve su to metafore za to kako je Japan izgubio rat i koliko je to iz korena prodrmalo japansko društvo.
Snimljen 1988. godine u produkciji legendarnog Studija Ghibli – ali ne u režiji Hajao Mijazakija, već njegovog prijatelja Isao Takahate, za koga mnogi kažu da je možda i bolji reditelj koji je ostao u senci slavnijeg prijatelja – „Grave of the Fireflies“ je zapravo adaptacija poluatobiografskog romana čuvenog pisca Akijuki Nosake, koji je nakon rata i sam jedva preživeo glad. Zanimljivo je da se tumačenja filma na Zapadu drastično razlikuju od onoga što je sam Takahata naumio da bude poruka njegovog animea, dok na trećoj strani Nosaka, autor romana, ima sasvim drugačiju ideju o suštini njegove priče, koja se kosi s obe prethodne interpretacije.
O nijansama tragedije u „Grave of the Fireflies“ i kako ih tumačiti pričaćemo, kao i uvek, pred početak filma. Gledaocima se preporučuje da sami ponesu svoje papirnate maramice – jedno pakovanje po osobi bi trebalo da bude dovoljno – a Sakurabanina kuhinja ima dovoljno zaliha vina i ruma, ako vam posle projekcije bude potrebno da drmnete nešto žestoko.
ŠTA: „Grave of the Fireflies“, 1988.
KAD: Utorak 16. decembar u 19:30
GDE: Klub Sakurabana, Terazije 12, II sprat
KOLIKO: Jedna konzumacija
