понедељак, 20. јануар 2014.

noitaminA


noitaminA

uspon i pad anime programa koji je pokušao da bude drugačiji 


Prva decenija dve’iljaditih se nezvanično smatra „zlatnim dobom“ TV animacije, kada je količina visoko kvalitetnih serija emitovanih na televiziji bila zaista zastrašujuća. Glavni razlog za ovo jeste što se ovaj period poklapa i sa takozvanim anime bumom na Zapadu, kada su se fanovi van Japana pomamili za anime serijama kao za „superiornim oblikom zabave“. Brojne zapadne kompanije su uletale kao koproducenti, i pomagale da se proizvode serije koje će imati mnogo širu ciljnu publiku nego tipična anime produkcija. Dakle, te davne 2005. godine, u anime industriji vladala je drugačija klima, i mnoge danas nezamislive stvari su na televiziji bile moguće – od te pretpostavke je pošla televizija Fuđi, kada je odlučila da pokrene projekat noitaminA.



Za nedosetljive, noitaminA predstavlja naopačke napisanu reč Animation – otuda i obavezno veliko A na kraju, koje do zla boga komplikuje padešku promenu na srpskom. Reč je o specijalnom televizijskom terminu četvrtkom noću, rezervisanom za anime serije koje se ne uklapaju u industrijski mejnstrim. Posredi su bila mahom đosei ili seinen dela, usmerena na odraslu publiku koja inače ne gleda anime često, sa junacima zrelijeg uzrasta, inteligentnim zapletima, adaptacijama starijih mangi ili romana, i realističnim pristupom životnim problemima sa kojima odrasli gledaoci mogu da se identifikuju. Neretko, te serije su bile obeležene i umetnički kreativnom animacijom koja ih je činila i vizuelno prepoznatljivim.
Nakon što su prva noitaminA ostvarenja ostvarila izuzetan uspeh i među publikom i kod kritičara, program se etablirao kao bastion kvalitetne japanske animacije. Sama činjenica da se neka serija davala u okviru ovog projekta tumačena je kao preporuka. To je ujedno bio i prvi put da je anime industrija planski i namenski pristupila programu koji će se držati podalje od otaku fanservisa i šonen komercijale, a rezultati postignuti u tih prvih nekoliko godina doveli su do odluke da se od 2010. termin proširi na dve serije po sezoni.
Nažalost, upravo oko 2010. godine, stanje u industriji se radikalno menja: sa slomom zapadnog DVD tržišta i bankrotom dobrog dela kompanija koje su ulagale u raznovrsnost anime scene, prestala su i sistematska, organizovana nastojanja da se produciraju ambiciozniji naslovi namenjeni široj, međunarodnoj publici. Uz to,  ekonomska kriza je užasno jako pogodila Japan, a industrija zabave i te kako snosi posledice. Suočeni s besparicom i utanjenim budžetima, anime studiji su prinuđeni da igraju na sigurno tj. da prave proizvode koji će se garant prodati i ne mogu da omanu. S te tačke gledišta, noitaminA serijali u startu imaju veliku manu: odavno je poznato da anime zarada ne leži u prodaji DVD-ova, već u valjanju prateće robe kao što su figurice, posteri, šoljice za kafu i tome slično – a serije za odrasle su po difoltu takve da baš i ne mogu da iznedre more mamipara.
Katastrofalni komercijalni neuspeh određenih serija iz 2010. naveo je glavnog producenta noitaminA projekta, Kođija Jamamotoa, da se najpre javno izvini i obrije glavu u znak pokajanja, a onda i da radikalno promeni kurs celog poduhvata tako što će otvoriti vrata šonenu i moetini, do tad nezamislivim četvrtkom noću na Fuđi televiziji. Iako su serijali koji su usledili bili finansijski isplativi – posebno „AnoHana“ i dobar deo sezone 2012/2013 – to nije bilo dovoljno da se noitaminA iščupa iz novčane bule i povrati staru slavu, a uspelo je da efikasno otuđi stare fanove koji su okrenuli leđa celom poduhvatu i bacili se na žalopojke na temu:



I, šta sad?
Preterano je reći da je čitav poduhvat RUINED FOREVER – uprkos sve češćim izletima u otaku mejnstrim i komercijalu, noitaminA barem dva puta godišnje emituje serije namenjene inteligentnim odraslim gledaocima, a i dalje je jedini TV program u okviru koga se prikazuju đosei naslovi. Ipak, teško je biti optimista. Očigledno je da se projekat bori za opstanak: sezonu 2013. obeležile su reprize, a za 2014. najavljeni su samo nastavci već potvrđeno uspešnih franšiza, moetina, i još repriza. Kako je krenulo, pitanje je da li će noitaminA dočekati 2015, ili će se i formalno svesti na ono kako je mnogi doživljavaju već neko vreme: samo još jedan televizijski termin.
Za devet godina postojanja, zaključno s januarom 2014, noitaminA nam je donela 37 anime naslova, ne računajući reprize i ostvarenja emitovana u više sezona.


1) Honey to Clover 
J.C. Staff
Kad se davalo: proleće 2005 (prva sezona, 24 epizode), leto 2006 (druga sezona, 12 epizoda)
O čemu se radi: Sličice iz života petoro studenata Likovne akademije u Tokiju – tri mladića i dve devojke povezuju prijateljstva, ljubavni jadi, strah od stupanja u svet odraslih i traganje za sopstvenim mestom pod suncem.
Vredi li gledati: Naravno, ukoliko cenite emocionalni realizam i psihološku introspekciju, i od animirane drame ne očekujete šećerasto bekstvo od stvarnosti.



2) Paradise Kiss 
Madhouse
Kad se davalo: jesen 2005 (12 epizoda)
O čemu se radi: Srednjoškolka Jukari upoznaje grupu studenata modnog dizajna, koji će joj promeniti pogled na svet i pomoći da odabere svoj životni put. Poseban naglasak je stavljen na alternativne subkulture koje Jukari otkriva – od tokijske pank scene, pa do drugačijih pogleda na ljubav, rod i seksualnost.
Vredi li gledati: Apsolutno – još jednom, glavni adut serije je emocionalna zrelost i nedostatak ružičastog filtera koji je inače tako čest u ljubićima. Bonus poeni što iza serije stoji Osamu Kobajaši, veteran eksperimentalne animacije, tako da anime predstavlja savršen spoj vizuelno kreativne režije i realistične priče.



3) ~ayakashi~ Samurai Horror Tales
Toei
Kad se davalo: zima 2006 (11 epizoda)
O čemu se radi: Tri nepovezane celine inspirisane japanskim tradicionalnim hororom: „Tokaido Jocuja Kaidan“, za koji je dizajn radio čuveni Jošitaka Amano, predstavlja tipičnu priču o duhu žene koja se sveti mužu jer ju je ubio, „Tenšu Monogatari“ govori o ljubavi između planinske boginje i smrtnika, a „Bakeneko“, najpoznatija od tri celine, na scenu prvi put dovodi čuvenog putujućeg travara čija je uža specijalnost isterivanje duhova.
Vredi li gledati: Svakako. Iako „Bakeneko“ s razlogom zaslužuje najviše pažnje, ni druge dve priče nisu za bacanje, posebno ako volite horore stare škole.



4) Ju-Oh-Sei 
BONES
Kad se davalo: proleće 2006 (11 epizoda)
O čemu se radi: Blizanci Tor i Rai sticajem okolnosti završavaju na Kimeri, zatvorskoj planeti na koju ostatak galaksije šalje svoj šljam. Na Kimeri važi plemensko uređenje i zakon jačeg – a najjačem, koji će ujediniti sva plemena i postati jedini vladar planete, sledi posebna nagrada: opraštanje zatvorske kazne.
Vredi li gledati: Uh, teško je reći „ne“ pošto je priča u suštini sasvim solidna, naročito ako ste nostalgični za starinskom naučnom fantastikom. Ipak, format od 11 epizoda je osakatio ovaj anime: zaplet se odvija munjevitom brzinom, kao da gledate seriju na fast forwardu, i dok trepnete, sve je već gotovo a da niste imali vremena da se uživite u radnju i vežete za likove. Šteta – s takvom pričom i kvalitetom animacije, moglo je biti remek-delo.



5)Hataraki Man 
Studio Gallop
Kad se davalo: jesen 2006 (11 epizoda)
O čemu se radi: Hiroko ima 28 godina, urednica je u jednom časopisu, i od jutra do mraka radi, radi i samo radi, dok ne padne na nos, pa onda opet radi, dok život prolazi mimo nje. Serija je zamišljena kao komedija, ali u suštini predstavlja spektakularno depresivan uvid u mentalitet i radnu etiku Japanaca. Kuriozitet se ogleda u tome da je „Hataraki Man” mangu napisala Mojoko Ano, supruga Hideaki Anoa, čoveka koji  je svetu podario „Neon Genesis Evangelion“
Vredi li gledati: Gledljivo je isključivo kao terapija za razbijanje iluzija naivčinama koje maštaju o tome da je Japan obećana zemlja gde vredi graditi profesionalnu karijeru.



6) Nodame Cantabile 
J.C. Staff
Kad se davalo: zima i proleće 2007 (prva sezona 23 epizode), jesen 2008 („Nodame Cantabile: Paris Hen“, 11 epizoda), zima 2010 („Nodame Cantabile: Finale“, 11 epizoda)
O čemu se radi: Noda zvana Nodame, studentkinja klavira, poseduje izuzetan muzički talenat, ali je i lenja, neuredna i izgubljena u vremenu i prostoru. Ćijaki, na drugoj strani, studira da postane dirigent, pati od opsesivno-kompulsivne pedanterije, i greške ne oprašta ni sebi ni drugima. Kako to već u fikciji biva, suprotnosti se privlače.
Vredi li gledati: Svakako – čak i ako imate pametnija posla u životu nego da gledate četr'es i kusur epizoda buđenja nežnih osećanja između dvoje idiota, serija predstavlja pravi spomenik ljubavi prema klasičnoj muzici. Više vam se neće dogoditi da čujete Šopenov Prvi klavirski koncert, u ma kako virtuoznom izvođenju, a da ne pomislite – „Nodame svira bolje.“



7) Mononoke 
Toei
Kad se davalo: leto 2007 (12 epizoda)
O čemu se radi: Sećate se tajanstvenog putujućeg travara koji isteruje duhove u „Bakeneko“ celini serije „~ayakashi~ Samurai Horror Tales“? Neočekivana i nesrazmerna popularnost baš tih epizoda lansirala je reditelja Kenđija Nakamuru u zvezde, a putujućem travaru obezbedila glavnu ulogu u sopstvenom serijalu, u kome će mrcvariti karakondžule od Edo perioda pa sve do Tokija 1930-tih.
Vredi li gledati: Apsolutno. Horor priče odišu pravom dozom mističnosti i elegancije, a eksperimentalna animacija, inspirisana tradicionalnim ukjo-e grafikama, luđa je nego ikad – iako valja napomenuti da je prvi „Bakeneko“ i dalje možda najkvalitetnija narativna celina.



8) Moyashimon 
Shirogumi Inc.
Kad se davalo: jesen 2007 (prva sezona, 11 epizoda), leto 2010 (igrana serija, 11 epizoda), leto 2012 (druga sezona, 11 epizoda)
O čemu se radi: Naš junak Tadajasu otišao je da studira poljoprivredu jer poseduje jedinstvenu moć: on golim okom vidi bakterije i druge mikroorganizme, i uspešno komunicira sa njima (dotične bakterije, uzgred, izgledaju nikad slađe – ako nam ne verujete, pogledajte sliku: treća u drugom redu s desna je ešerihija koli). Sledi miks manje ili više zabavnih anegdota sa studija, i edukativnih epizoda o tome kakvu štetu ili korist pojedini mikroorganizmi donose.
Vredi li gledati: Što da ne. Možda ne zaslužuje da ga stavite na vrh svoje to watch liste, ali vredi da na njega bacite pogled. Ako ništa drugo, jednom za svagda će vas naučiti zašto valja prati ruke pre i posle jela.



9) Hakaba Kitarou 
Toei
Kad se davalo: zima 2008 (11 epizoda)
O čemu se radi: Mali Kitaro rođen je na groblju. Neposredno po rođenju, ostao je bez oka kad se nabio na jedan nadgrobni spomenik – ali bez brige, jer je duh njegovog pokojnog oca ušao u ispalu očnu jabučicu, pustio rukice i nogice, i oživeo rešen da prati svog mališana i čuva ga od zla u surovom svetu.
Vredi li gledati: Da, i to opšte kulture radi – „Hakaba Kitaro“ je adaptacija prastare mange Šigeru Mizukija, oca savremenog japanskog horora koji je zaslužan za to što je brojne ale i bauke iz narodnih predanja uveo u pop-kulturu. Anime verzija ove mange se decenijama davala na televiziji pod nazivom „Gegege no Kitaro“, s tim što je tu reč o pročišćenoj adaptaciji, prilagođenoj nežnim dečijim dušicama. Ovo je prvi put da je manga animirana sa svim svojim morbidarijama, i to u režiji već pominjanog Kenđija Nakamure – jedino imajte u vidu da brojne fore koje su bile interesantne 1950-tih danas deluju pomalo zastarelo.



10) Toshokan Sensou 
Production I.G
Kad se davalo: proleće 2008 (12 epizoda)
O čemu se radi: U ne tako dalekoj budućnosti, japanska vlada donela je odluku o potrebi za uništavanjem opasnih knjiga koje pogubno utiču na razvoj društva i omladine – a razume se, takve knjige čine većinu. Rešeni da spreče vlasti u uništavanju nepoželjnih naslova, bibliotekari će uzeti oružje u ruke i zavetovati se na odbranu slobode pisane reči. Pratimo hronike jednog takvog odreda ratnih bibliotekara.
Vredi li gledati: Ne morate žuriti, ali jeste reč o seriji na koju u nekom trenutku života treba baciti pogled. Ima nečeg suštinski kul u ideji bibliotekara koji se automatskim naoružanjem bore za vaše pravo da čitate najrazličitija sr*nja.



11) Antique Bakery 
Shirogumi Inc.
Kad se davalo: jesen 2008 (12 epizoda)
O čemu se radi: Svakodnevica u poslastičarnici „Antique“ vrti se oko četiri čoveka: Taćibana, vlasnik, poreklom iz bogataške kuće, nalazi se na pragu krize srednjih godina bez prave predstave šta želi od života; Ono, glavni poslastičar, otvoreno je gej i pati od loše navike da se zaljubljuje u pogrešne muškarce; Ćikage, konobar, ima maloletnu ćerku, a da mnogima nije jasno koja ga je to žena pogledala; i Kanda, pomoćnik u kuhinji, propali je bokser. Sve bi se ovo svelo na epizodično ćeretanje o receptima za kolače, da Taćibana ne krije tajnu: kao mali, bio je žrtva kidnapovanja, i sve što je upamtio je to da je zločinac gajio slabost prema slatkišima u zapadnom stilu. Poslastičarnicu je otvorio u nadi da će se suočiti sa svojim kidnaperom.
Vredi li gledati: Zavisi od vaše tolerancije prema žanru poznatom kao „isečci iz života“ i homoerotskoj tenziji između sredovečnih muškaraca. Ipak, serija donosi začujuđujuće kvalitetan razvoj likova, a i rasplet s kidnaperom neočekivano je osvežavajući.



12) Genji Monogatari Sennenki 
TMS Entertainment
Kad se davalo: zima 2009 (11 epizoda)
O čemu se radi: Roman „Genji Monogatari“, iz pera gospe Murasaki, nastao je pre više od hiljadu godina u takozvanom Heian periodu, i smatra se prvim psihološkim štivom u istoriji svetske književnosti. Iza ove adaptacije stoji Osamu Dezaki, ambiciozni veteran anime industrije, koji je na sav glas najavio jedinstveno umetničko delo dostojno reputacije ovog značajnog romana.
Vredi li gledati: Ne – ubitačno je dosadno, koristi jeftine trikove da prikrije nedostatak budžeta, i ne povezuje se ni u kakvu smislenu celinu. Nema izgovora za to da se ovakav dragulj japanske i svetske kulturne baštine adaptira kao loša nezavršena manga.



13) Eden of the East
Production I.G
Kad se davalo: proleće 2009 (11 epizoda), prvi film jesen 2009 („King of Eden“), drugi film proleće 2010 („Paradise Lost“)
O čemu se radi: Serija počinje nezaboravnom scenom kada japanska turistkinja na proputovanju kroz Ameriku, u pokušaju da se uslika ispred Bele kuće za Facebook, naiđe na zanosnog momka koji ima malecak problem - u jednoj ruci drži mobilni telefon, u drugoj pištolj, go je k'o od majke rođen, i ne seća se ama baš ničeg o sebi. Kada na taj mobilni bude stigla poruka, počinje igra od čijeg ishoda zavisi budućnost Japana.
Vredi li gledati: Obavezno. U režiji Kenđija Kamijame, poznatog pre svega po „Ghost in the Shell: Stand Alone Complex“ franšizi, TV serija donosi uzbudljiv triler o teoriji zavere, dok filmovi odlaze i dalje u otvorenom prozivanju nane nanine japanskom mentalitetu, društvu i državi. Na zapadu, subverzivno ostvarenje u ovom maniru predstavlja sigurnu formulu za Oskara, ali u znatno konzervativnijoj japanskoj industriji zabave, za ovakvu političku priču treba imati muda.



14) Tokyo Magnitude 8.0 
BONES
Kad se davalo: leto 2009 (11 epizoda)
O čemu se radi: Zasnovana na strogim naučnim pretpostavkama, priča ispituje šta bi se dogodilo kada bi Tokio pogodio razorni zemljotres od 8 stepeni Rihterove skale. Kroz sudbinu dvoje dece kojima slučajna prolaznica dobrog srca pomaže da se  vrate kući, gledamo grad koji se oporavlja od katastrofe.
Vredi li gledati: Serija nije savršena – za početak, sa samo 11 epizoda predugačka je za sopstveno dobro – ali je svakako jedinstvena u tome kako prikazuje snagu i solidarnost japanskog naroda u najtežim trenucima. Zanimljivo je da su joj kritičari zamerali da je previše optimistična, da bi držanje Japanaca posle tragedije u Fukušimi pokazalo da su u stvarnosti ljudi bili još solidarniji i srdačniji nego što to anime predviđa. Dakle, serija zaslužuje gledanje, ali obavezno pripremite pakovanje papirnatih maramica pri ruci.



15) Trapeze 
Toei
Kad se davalo: jesen 2009 (11 epizoda)
O čemu se radi: Dr Irobe, psihijatar kakvog dva nema, svoje pacijente leči neuobičajenim metodama. Svaka epizoda predstavlja nov psihijatrijski slučaj, dok se gledaoci često pitaju ko je veći bolid, doktor ili pacijenti. Kenđi Nakamura je ovde zaista orgijao s eksperimentalnom režijom: osim psihodeličnog šarenila boja i oblika, koje neopreznima može izazvati epileptični napad, mešao je i tradicionalnu animaciju sa rotoskopijom i igranim materijalom.
Vredi li gledati: Jedino ako vas zanima Nakamurino vizuelno divljanje. Ili, zbog rotoskopije i igranih delova, ako želite da vidite lica glumaca čije ste glasove godinama slušali iza anime junaka – mada, u slučaju nekih od njih, možda je bolje živeti u neznanju.



16) House of Five Leaves 
manglobe
Kad se davalo: proleće 2010 (12 epizoda)
O čemu se radi: Kroz priču o prijateljstvu između beskrajno časnog, ali smotanog samuraja Masanosukea i Jaićija, manipulativnog vođe bande sitnih kriminalaca, upoznajemo Edo kakav se ne viđa često u istorijskim serijama: „House of Five Leaves“ nas uvodi u svet krčmara i trgovaca, bivših prostitutki i propalih jakuza, slugu, nosača, kočijaša, lopova u penziji, i ostalih specimena sa društvenog dna koji retko kada dobijaju svojih pet minuta slave na malim ekranima.
Vredi li gledati: Svakako, ako ništa drugo a ono da vidite jedan od boljih primera kako treba adaptirati mangu u anime – vešta režija, vrsna glasovna gluma i fantastična muzika ubedljivo oživljavaju drevni Edo iz pera svestrane mangake Nacume Ono. Ko bi rekao da tango toliko dobro pristaje uz japansku istorijsku dramu.



17) The Tatami Galaxy 
Madhouse
Kad se davalo: proleće 2010 (12 epizoda)
O čemu se radi: Naš bezimeni protagonista, propali student, vodi mizeran i besciljan život u kome ga ispunjavaju jedino pakosti na tuđ račun. Međutim, uskoro će dobiti proročantsvo da od neke naizgled banalne odluke zavisi čitava njegova budućnost: jedan put ga vodi ka devojci na koju je bacio oko, a drugom putu ishod je FOREVER ALONE. Radnja zatim teče po principu „Dana mrmota“ – iz epizode u epizodu, ispočetka pratimo isti dan u životu gdina Bezimenog u kome on u ključnom trenutku donosi različite odluke, sve dok se kockice ne sklope u retko logičnu i zaokruženu celinu.
Vredi li gledati: Spada u obaveznu lektiru. Ozloglašeni reditelj Masaaki Juasa najzad je u ovoj seriji pronašao ravnotežu između divlje, eksperimentalne režije i smislene priče, za kojom tako dugo traga. Duhovito, otkačeno i namenjeno inteligentnim gledaocima – šta ćete više?



18) Shiki
Daume
Kad se davalo: leto i jesen 2010 (22 epizode)
O čemu se radi: Snimljen po romanu čuvene spisateljice Fujumi Ono, koja se opet inspirisala kultnim delom Stivena Kinga „Salem's Lot“, „Shiki“ je zasnovan na naizgled jednostavnoj premisi: pratimo šta se dešava kada se u izolovan mali grad u dubokoj provinciji doseli skupina vampira. Ali, „Shiki“ nije „Twilight“, a dotični mali grad je daleko od seoske idile: kada vampirizam krene da se širi kao epidemija, shvatićemo da su krvopije mnogima samo izgovor da na površinu puste svoje potisnuto licemerje i nedopuštene želje.
Vredi li gledati: Da, da i da. Osim što donosi majstorske scene horora i osvežavajuće starinski pristup vampirima, „Shiki“ ambiciozno uspeva da prevaziđe granice svog žanra i dotakne se jedne univerzalne teme – a to je odnos ljudi prema zlu. Nije horor samo to što vampiri malo ručkaju seljane – pravi užas, u prizorima koji će zauvek ostati sa vama, ogleda se u tome šta će ljudi tim povodom preduzeti.



19) Kuragehime 
Brain's Base
Kad se davalo: jesen 2010 (11 epizoda)
O čemu se radi: U živote pet otaku dama, koje gaje najnezamislivije hobije i pate od širokog spektra društvenih fobija, ulazi fatalna cica, lepa k'o slika, koja će im pomoći da steknu samopouzdanje i bolje se uklope u svoju sredinu. Trik je u tome što je cica zapravo momak u 'aljini – neshvaćeni sin iz jedne ugledne porodice, koji se šeta unaokolo u ženskoj odeći ne bi li terao inat familiji.
Vredi li gledati: U načelu da, posebno ako volite đosei komedije koje su retka zverka na anime tršištu, ili smatrate da nema dovoljno ostvarenja u čijem centru pažnje je ženska strana otaku životnog stila. Šteta što je reč o adaptaciji nezavršene mange, tako da se prekida na najzanimljivijem mestu.



20) Fractale
A-1 Pictures
Kad se davalo: zima 2011 (11 epizoda)
O čemu se radi: U dalekoj budućnosti gde otuđeni ljudi komuniciraju isključivo preko avatara i društvenih mreža, a život se odvija preko programa poznatog kao Fraktal, dečak Klajn upoznaje tajanstvenu devojku koju progone vlasti jer poseduje neprijatne odgovore na to kako Fraktal zapravo fukncioniše. Važno je naglasiti je da je serija rađena po scenariju Hirokija Azume, sociologa poznatog po proučavanju otaku psihologije i moe fenomena, koji je ovde pokušao da praktično primeni svoje akademsko znanje.
Vredi li gledati: Serija je znatno kvalitetnija nego što se da naslutiti na osnovu prepričanog sadržaja – Azuma je želeo da se obrati starijim gledaocima, nostalgičnim za matorim Ghibli filmovima i TV serijalima iz 90-tih, tako da „Fractale“ ima tu specifičnu melanholično-bajkovitu atmosferu, i dotiče se prilično teških tema. Međutim, okoreli mrzitelji moetine digli su se na bunu na sam pomen koncepta, dok je podrumaškim moe fanovima serija bila previše nasilna i ozbiljna, tako da su je mnogi unapred otpisali, a da je nisu ni pogledali. Možda baš zbog toga treba da donesete lični sud.



21) Wandering Son
AIC
Kad se davalo: zima 2011 (11 epizoda)
O čemu se radi: Šuići je dečak koji želi da bude devojčica. Jošino je devojčica koja želi da bude dečak. Pred kraj osnovne škole, njih dvoje postaju najbolji prijatelji i zajedno prolaze kroz traumatična iskustva koja ovakvoj deci pubertet može da donese.
Vredi li gledati: Zavisi šta očekujete. Ako vas interesuju jaoi, juri i fetišizacija dečaka u suknjama koju najbolje oličava ona ljupka 4chan poslovica „fap, fap, fap, it’s a trap“, to ovde nećete dobiti: mangaka Takako Šimura, po čijem delu je serija rađena, poznata je po mrtvački ozbiljnom i realističnom pristupu LGBT tematici, bez mrve eksploatacije ili senzacionalizma. Na drugoj strani, ako pristupite ovoj priči otvorenog uma, možda nešto i naučite o svetu oko nas i širokom spektru ljudskih rodnih identiteta i seksualnih orijentacija. Kamo lepe sreće pa da ima više ovakvih prosvetiteljskih serija.



22) [C] 
Tatsunoko Production
Kad se davalo: proleće 2011 (11 epizoda)
O čemu se radi: Japanska ekonomija se spasla s ivice propasti zahvaljujući intervenciji Međunarodnog Monetarnog Fonda, iako je većini stanovništva to donelo nemaštinu, nezaposlenost i kolaps životnog standarda, jer svi znamo da kud MMF prođe tu trava ne raste. Kimimaro, siromašni student kome jednog dana tajanstveni čika ponudi mogućnost za brzu zaradu, naći će se uvučen u prljave igre u Finansijskog četvrti, gde se berzanske špekulacije rešavaju virtuelnim okršajima između avatara. Drugim rečima, „[C]“ mu dođe k’o „Wall Street“ meets „Yu-Gi-Oh“, pa sve u režiji Kenđija Nakamure.
Vredi li gledati: Zavisi od vas – koncept zvuči mnogo zanimljivije u teoriji nego u praksi, gde se serija malkice pogubila u turnirskim tabačinama, fanservisu za dečake i dramatičnim monolozima na temu užasa i zla koje oličava Međunarodni Monetarni Fond. Tja.



23) AnoHana
A-1 Pictures
Kad se davalo: proleće 2011, repriza u leto 2013 (11 epizoda)
O čemu se radi: Grupa prijatelja koji su čitavo detinjstvo proveli zajedno zahladili su odnose se kada je jedna devojčica poginula nesrećnim slučajem. Nekoliko godina kasnije, duh rečene devojčice – inače, oličenje moe ljupkosti utoliko što je slatka k’o šećer i glupa k’o tocilo – ne može da se upokoji dok joj se ne ispuni poslednja želja. Otuđeni prijatelji će se ponovo okupiti ne bi li odgonetnuli dotičnu želju.
Vredi li gledati: Ne, ako ste se na noitaminA serije navukli upravo zato što su drugačije od anime mejnstrima. Usmerena na tipičnu otaku populaciju, sa svojim tinejdžerskim junacima, pomahnitalom moetinom i melodramski isforsiranom tragedijom, „AnoHana“ je sušta suprotnost svim vrednostima koje je projekat noitaminA zacrtao na svom početku. Da se razumemo, serija nije loša za to što je i za one koji to vole – samo joj nije mesto u programu koji je izvorno insistirao na različitosti.



24) Bunny Drop
Production I.G
Kad se davalo: leto 2011 (11 epizoda)
O čemu se radi: Tridesetogodišnji Daikići, sitan službenik u Tokiju, vraća se u rodni kraj na sahranu svog dede koga nije video godinama. Na opšte zaprepašćenje i sramotu, ispostaviće se da je mili pokojnik za sobom ostavio šestogodišnju ćerku. Pošto ostatak porodice ne želi da ima nikakve veze s dedinom brukom, Daikići će u napadu entuzijazma povesti devojčicu sa sobom, rešen da joj pruži topli dom. Sledi gorko-slatka životna komedija o čoveku koji podiže sopstvenu tetku.
Vredi li gledati: Sam anime vredi pogledati – fascinantno je posmatrati okorelog neženju koji uči kako da vaspitava dete, prinuđen da pravi određene žrtve koje se od samohranih majki podrazumevaju, dok su nezamislive za muškarce u japanskom društvu. Međutim, anime se završava na pravom mestu: u slučaju da vam se serija iole dopala, ako boga znate, NEMOJTE TRAŽITI MANGU DA VIDITE ŠTA JE BILO DALJE! Neke priče je bolje ostaviti neispričane.



25) No.6 
BONES
Kad se davalo: leto 2011 (11 epizoda)
O čemu se radi: U dalekoj budućnosti, u naoko idiličnom gradu poznatom kao Broj 6, doći će do susreta između Šiona, dečka koji obećava, i Nezumija, društvenog otpadnika koji živi izvan zidina grada. Kao što to ide u distopijskoj naučnoj fantastici, ispostavlja se da je Broj 6 otelotvorenje zla i nemorala, a dva mladića će zajedno pokrenuti revoluciju. Serija je najviše poznata po svojevrsnom „skandalu“: negde na polovini, postane očigledno da momci jedan prema drugom gaje više od prijateljskih osećanja. Muškarci koji vole mučkarce, nažalost, još uvek izazivaju napade besa među određenom vrstom fanova: studio BONES je čak dobjiao protestna pisma u kome ih ljutito prozivaju „jer su dopustili pederluk u Sci-Fi seriji čija ciljna grupa nisu isključivo fuđoši“.
Vredi li gledati: Ako sebe smatrate ljubiteljem naučne fantastike, „No. 6“ nije za vas: pred sam kraj, radnja odlazi dođavola i kulminira završnicom od koje ćete poželeti da udarate glavom o zid. Na drugoj strani, ako vas interesuje strasna muška ljubav sa znatno složenijim zapletom od uobičajenog „me seme, you uke, let’s f*ck“, onda je ovo pravi naslov za vas. Pogledajte ga makar u inat licemerima koji su na gej momke digli dreku do neba, dok reč ne bi rekli da je do istog preokreta došlo između dve devojke.



26) Un-Go
BONES
Kad se davalo: jesen 2011 (11 epizoda + jednočasovni prikvel film)
O čemu se radi: Ango Sakagući („Un-Go“ – Ango, get it?), pisac koji se proslavio krimićima u stilu Agate Kristi, obeležio je japansku književnost 1950-tih. Čuveni scenarista Šo Aikava, zvezda ranih dve’iljaditih, latio se pisanja nakon duže pauze u karijeri i adaptirao Sakagućijeve detektivske priče kao anime seriju, s tim što radnju nije smestio u posleratni Tokio već u postapokaliptičnu distopiju, dodavši joj razne fantazijske i naučno-fantastične elemente.
Vredi li gledati: Generalno, što da ne, ali ako prvo obavezno pogledate prikvel film, bez koga ostatak priče nema smisla i koji je kao celina verovatno najbolji deo serije. Takođe, imajte u vidu da su Sakagućijevi krimi zapleti pomalo predvidivi i bajati iz današnje perspektive – iako Aikavin scenario, britko pisan i po običaju  obojen cinizmom i nedostatkom vere u dobrotu ljudske duše, u velikoj meri vadi stvar. Kad bi Aikava češće radio na scenarijima za popularne anime naslove, kao u zlatno doba svoje karijere, gde bi nam bio kraj...



27) Guilty Crown 
Production I.G
Kad se davalo: jesen 2011 i zima 2012 (22 epizode)
O čemu se radi: Negde u budućnosti, nakon epidemije misterioznog virusa, Japan će se naći pod okupacijom inostranih dušmana koji državi ukidaju svaki suverenitet. Naš junak Šu – tipičan Obični Običnjaković kakav se i prečesto viđa u glavnoj ulozi u ovakvim serijama – najpre će sresti tajanstvenu mladu damu koja u njemu budi nadljudske moći, a onda će se upetljati u rad pokreta otpora čiji je cilj da zbaci okupatorski jaram i vrati Japanu staru slavu. Ako vam zaplet deluje poznato, to je zato što ste ga već gledali – „Guilty Crown“ je po receptu pravljena šonen vratolomija, s besnom visokobudžetnom animacijom i pričom skrpljenom od delova generacija sličnih šonena.

Vredi li gledati: Šablonski šonen k'o šablonski šonen: uvek ga je bilo, uvek će ga biti, i uvek će jedan deo publike da ga pobožno prati, dok će ga drugi zaobilaziti u širokom luku – valjda i sami znate u koju kategoriju spadate. Međutim, isto kao i kad je u pitanju „AnoHana“, nije problem šta serija predstavlja, već gde se daje – iliti, šta koji k***c šablonski šonen traži u mom lepom noitaminA terminu!?



28) Thermae Romae 
DLE
Kad se davalo: zima 2012 (3 epizode)
O čemu se radi: Fleš adaptacija jedne od najbizarnijih mangi novijih godina, koja je oborila rekorde u tiražu i dovela do masovnih rasprodaja turističkih aranžmana za Rim. Glavni junak Lucije je rimski arhitekta specijalizovan za projektovanje javnih kupatila. Jednoga dana, upašće u vremenski vrtlog koji će ga odbaciti do izvesnog kupatila u savremenom Japanu. Po povratku u Rim, Lucije će svoje japansko iskustvo pretočiti u rad na kupatilima, što objašnjava zbog čega su rimski legionari uvek bili čisti, mirišljavi i odmorni, te su osvojili celu Evropu i pola do tada poznatog sveta.
Vredi li gledati: Traje samo tri epizode, donosi jedinstveno otkačen humor, i uči vas svašta o rimskoj istoriji i arhitektonskim cakama japanskih kupatila. Nemate izgovor da ne bacite pogled.



29) Black Rock Shooter
Ordet
Kad se davalo: zima 2012 (8 epizoda)
O čemu se radi: Povedena interesovanjem koje je „Mahou Shoujo Madoka Magica“ probudila za gotovo zaboravljeni magical girl žanr, noitaminA je u svoj program uvrstila „Black Rock Shooter“, priču o drugaricama u osnovnoj školi koje prolaze kroz životne krize zahvaljujući tome što se u paralelnom svetu topovima rokaju nabudžene verzije njih samih, bogatu gotičarskom simbolikom, bajinski animiranim scenama tabačine i lezbejskim insinuacijama. TV serija je nastala kao deo komercijalno izdašne franšize koja je iznedrila i brojne video igre, OVA animaciju, mange, figurice, odeću, priveske za ključeve i ostale trinkete koje producentskoj kući predstavljaju dragocen izvor prihoda.
Vredi li gledati: Recimo, ako vas je „Madoka“ baš toliko oduvala da očajnički tražite sve što iole liči. Mada, s obzirom na potencijal koji magical girl žanr nosi sa sobom, noitaminA je mogla da uradi i nešto bolje nego da svoj termin ustupi već utvrđenoj franšizi.



30) Kids on the Slope
Mappa
Kad se davalo: proleće 2012 (12 epizoda)
O čemu se radi: U Japanu 1960-tih, dvojicu veoma različitih dečaka – Jošimasu, kavgadžiju s reputacijom delinkventa, i Kaorua, štreberskog naočarka koji se sprema za studije medicine – spojiće najneverovatnija moguća stvar: ljubav prema džezu. Reč je, inače, o povratničkom ostvarenju slavnog reditelja Šinićira Vatanabea, koji je anime istoriju obeležio antologijskim serijama „Cowboy Bebop“ i „Samurai Champloo“. Ovo je ujedno i prvi put da Vatanabe ne režira sopstvenu priču, već radi na adaptaciji tuđe mange.
Vredi li gledati: Nemoguće je reći „ne“ – priča je topla i emotivna, puna nostalgije za 60-tim, dok je muzika zaista u prvom planu, uz briljantno animirane džem sešn sekvence. Međutim, paradoksalno, najveća mana serije je upravo to što ju je režirao Šinićiro Vatanabe: jeste ona dobra, ali ako očekujete otkačenost, svežinu, akciju, humor i šarm po kome su Vatanabeova dela poznata, to ovde nećete dobiti.



31) Tsuritama
A-1 Pictures
Kad se davalo: proleće 2012 (12 epizoda)
O čemu se radi: U jednoj vukojebini na dalekim japanskim ostrvima, šta spaja neprilagođenog momka iz velikog grada, lokalnog odlikaša koji je 'ladan k'o špricer, uvek dobro raspoloženog vanzemaljskog princa, i indijskog tajnog agenta koji razgovara sa svojom guskom (osim očigledne psihijatrijske dijagnoze i/ili činjenice da će golih ruku zaustaviti vanzemaljsku invaziju na Japan)? Odgovor glasi – pecanje! Sledi 12 epizoda do zla boga dosadnih edukativnih izleta u ribolov, u kombinaciji s nespretnim homoerotskim fanservisom, otužnim humorom i gorepomenutom vanzemaljskom zaverom  koju je nemoguće uhvatiti ni za glavu ni za rep. Dovoljno je reći da je serija međ' fanovima poznata kao „the gay fishing show“.
Vredi li gledati: Ne, osim ako niste posebno mazohistički nastrojeni, ili i sami ne gajite duboku strast prema pecanju. Kenđiju Nakamuri bi ovo trebalo da služi za nauk da kreativna režija ne može da nadoknadi odsustvo bilo kakve koherentne priče.



32) Natsuyuki Rendezvous
Doga Kobo
Kad se davalo: leto 2012 (11 epizoda)
O čemu se radi: Mlađani Hozuki bacio je oko na vlasnicu cvećare u kojoj radi. Međutim, pred njegovom ljubavlju je naizgled nepremostiva prepreka, koja se ne ogleda samo u tome da je cvećarka starija od njega dobrih deset godina – naime, gospoja je udovica, a duh njenog pokojnog muža i dalje je u cvećari, čvrsto rešen da Hozukiju sabotira svaki pokušaj osvajanja njenog srca.
Vredi li gledati: Ako volite romanse u đosei stilu. Sprem’te maramice, trebaće.



33) Psycho-Pass 
Production I.G
Kad se davalo: jesen 2012 i zima 2013 (22 epizode)
O čemu se radi: U budućnosti, postalo je moguće meriti ljudska osećanja, želje i namere – pa čak i sklonost ka krivičnim delima. Čim aparati očitaju da je vaše psihološko stanje „nestabilno“, pojavljuje se specijalna policija koja će vas skleptati u nepoznatom pravcu, sprečavajući zločine i pre nego što se dese. Pratimo Akane, koja se pravo sa Policijske akademije pridružila jednom specijalnom odredu. Inače, scenario potpisuje Gen Urobući, samoproklamovani cinik koji u poslednje vreme važi za najveću zvezdu u usponu na anime sceni.
Vredi li gledati: Da, o da! Istinu govoreći, iako krajnje solidan, nije „Psycho-Pass“ toliko genijalan – radi se o tome da anime industrija već dugi niz godina nije izbacila sličnu naučno-fantastičnu seriju, koja se elitistički oslanja na post-modernizam, obraća pametnim gledaocima od kojih traži da razmišljaju o onome što vide, i veselo upliće u filozofsko mrsomuđenje. Nekada davno, to se maltene smatralo normom za japansku animaciju – danas, serije ove vrste toliko su retke da svako ostvarenje koje odlazi u ovom pravcu treba maziti i paziti, pa makar i ne bilo na nivou slavnih prethodnika.



34) Robotic;Notes 
Production I.G
Kad se davalo: jesen 2012 i zima 2013 (22 epizode)
O čemu se radi: U jednoj srednjoj školi, Klub za istraživanje robotike ima samo dva člana: Kaitoa, koji je po ceo dan izgubljen u svojim video igrama, i Akiho, opsednutu da u prirodnoj veličini rekonstruiše robota iz svoje omiljene TV serije. Kad Japanu zapreti ozbiljna opasnost, ispostavlja se da samo Klub za istraživanje robotike može da spreči katastrofu. Reklamirana pod sloganom „Otakui će spasiti svet“, serija je zasnovana na popularnoj dejting video igri, i deo je istog univerzuma kao i „Chaos;Head“ i „Steins;Gate“.
Vredi li gledati: Uslovno rečeno – da, ako volite ovakve zaplete, ako želite da navijate za otakue dok spasavaju svet, ili ako po svaku cenu želite da kompletirate „;“ trilogiju. Ne, ako je ono što vas je privuklo noitaminA projektu upravo činjenica da se ne šlihta klasičnoj  otaku populaciji – muškog pola, zaljubljenoj u robote i zainteresovanoj za školske uniforme kratkih suknji.



35) Katanagatari
White Fox
Kad se davalo: proleće 2013 (12 epizoda od po sat vremena, repriza serije iz 2010)
O čemu se radi: Belokosa Togame, usamljena dama na putu osvete, zatražiće pomoć od Šićike, potomka porodice koja je posedovala jedinstvenu borilačku tehniku, da pronađe 12 izgubljenih mačeva legendarnog kovača Šikizaki Kikija – jer kad se svih 12 mačeva skupi na jedno mesto, ostvariće se proročanstvo koje će Togame dovesti korak bliže njenoj osveti.
Vredi li gledati: Obavezno. Vrhunski stilizovan, s eksperimentalnom animacijom i živopisnim dijalozima, „Katanagatari“ predstavlja retko ciničnu dekonstrukciju šonen klišea, čije trolovanje postaje jasno tek kada odgledate svih 12 epizoda. Međutim – a sad je trenutak da se oglase zvona za uzbunu – iako se po duhu uklapa u noitaminA projekat bolje nego mnoge serije koje su specijalno pravljene za njega, „Katanagatari“ se prvi put na televiziji davao još 2010. Njegova repriza u noitaminA terminu ukazuje na to do koje mere je ovaj poduhvat Fuđi televizije otišao u majčinu.



36) Silver Spoon
A-1 Pictures
Kad se davalo: leto 2013 (11 epizoda), zima 2014 (druga sezona, trenutno u toku)
O čemu se radi: Haćiken, razmaženo gradsko momče, po svaku cenu želi da se iseli iz roditeljskog doma, te upisuje studije poljoprivrede jer će ga to odvesti dovoljno daleko od mame i tate. Ispostavlja se, naravno, da ovaj fakultet zahteva mnogo više od akademskih talenata, i Haćiken će se uskoro naći na seoskom imanju u g**nima do guše, u najbukvalnijem mogućem smislu tog izraza. Snimano prema mangi čuvene Hiromu Arakave, autorke „Fullmetal Alchemist“ serijala, koja se ovde priseća sopstvenog odrastanja na farmi krava.
Vredi li gledati: Da, ako ste a) gradsko dete koje može da se identifikuje s drugim gradskim detetom koje se grozi na život na selu, ili b) dete sa sela koje će uživati u podsmevanju gradskom detetu koje se grozi na život na selu. Ne, ako od Hiromu Arakave očekujete epiku na nivou „Fullmetal Alchemist“ franšize i ništa manje od toga.



37) Galilei Donna
A-1 Pictures
Kad se davalo: jesen 2013 (11 epizoda)
O čemu se radi: Tri sestre, različite kao godišnja doba, a da pri tom svaka oličava određeni sklop ličnosti poželjan za moe fanservis, vode poreklo od Galilea Galileja (da, onog Galilea Galileja) i poseduju Tesoro, tajanstveni predmet koju im je njihov slavni predak ostavio, zbog čega ih tajna zločinačka organizacija ganja preko pola svemira.
Vredi li gledati: Moetasta moe moetina, s polurazvijenim zapletom brutalno nabijenim u 11 epizoda, koji i onako nije bitan jer je suština serije moetasta moe moetina. Ako vas takav koncept interesuje, znate gde da ga tražite, a ja odo’da skačem s mosta jer je noitaminA na ovo spala.



38) Samurai Flamenco
manglobe
Kad se davalo: jesen 2013 i zima 2014 (još je u toku)
O čemu se radi: Nezaposleni maneken Masajoši došao je na briljantnu ideju da oživi svoju karijeru tako što će postati superheroj. U početničkoj borbi protiv sitnog kriminala, put mu se ukršta sa mladim policajcem Hidenorijem, te zajedno momci upadaju u raznovrsne komične situacije. Zaplet se komplikuje kada pravi negativci stupe na scenu, a nema koga da im izađe na crtu osim našeg superheroja amatera i njegovog drugara policajca.
Vredi li gledati: Još ostaje da se vidi, ali očigledno je reč o seriji na tragu „Tiger&Bunny“ megahita, pa ako su su superherojština i/ili sentai your cup of tea...

4 коментара:

  1. Zar nisu i 80te smatrane Zlatnim Dobom animea zbog sličnih faktora?

    ОдговориИзбриши
  2. Do izvesne mere da, od izvesne mere ne: 80-te se smatraju zlatnim dobom anime filma i direct-to-video (OVA) produkcije, zbog naizgled nezaustavljivog uspona japanske ekonomije i razvoja tržišta kućnog videa. Recimo, u 80-tim je animatorima bilo moguće da profućkaju neopevane budžete samo da bi isterali svoju umetničku viziju - što nam je donelo "Angel's Egg", "Wings of Honneamise", pa i "Akiru".

    Rane dve'iljadite, na drugoj strani, donose zlatno doba televizijske produkcije - pre svega zato što Zapad u drugoj polovini 90-tih masovno otkriva anime kao anime (a ne kao "Robotech", koji je frankeštajnovki proizvod nastao od montiranja tri različite japanske serije, za američko tržište). Američki giganti za licenciranje anime naslova, kao što je pre svega bio pokojni Geneon, aktivno učestvuju u finansiranju produkcije TV serija - direktno su dali budžet za, između ostalih, "Ergo Proxy", "Samurai Champloo", "Black Lagoon" i "Gungrave", zato što su znali da zapadni gledaoci (tj. barem zapadni gledaoci te generacije) žele da gledaju baš takve serije. Sa mahnitanjem piraterije i ekonomskom krizom, došlo je do sloma DVD tržišta, pa su ove kompanije otišle pod stečaj, a anime industrija u Japanu se okrenula proizvodnji onoga što je isplativo.

    Nadam se da ovo odgovara na tvoje pitanje :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, i verovao sam da je tako bilo za 80te. Naprosto bum ekonomije koji je omogućio bolju produkciju serija i filmova zajedno sa mejnstrimizacijom otaku kulture, većim umetničkim slobodama i gorepomenutim OVA kao i nazovi "prvi talas" animea an zapadu (uglavnom OVA ili prerađeni kao dečji program i to više u Evropi nego u Americi) i unajmljivanjem japanskih studia za animaciju američkih polusatnih reklama za igračke (He Man, G.I. Joe, Transfromers itd) su omogućili taj bum.

      Čak i Wikipedia kaže-
      "Mobile Suit Gundam (1979), the first Real Robot anime, was also initially unsuccessful but was revived as a theatrical film in 1982. The success of the theatrical versions of Yamato and Gundam are seen as the beginning of the anime boom of the 1980s, which many consider the beginning of the "golden age of anime". This anime boom also marked the beginning of "Japanese Cinema's Second Golden Age", which would last until around the beginning of the 2000s."

      Ja sam lično to uvek poredio sa usponom i padom Diznija. Kao što je zlatno doba Dizni produkcije bile 40te, 50te i rane 60te pa je usledila stagnacija sve do Male Sirene 1989 koja je označila Dizni Renesansu dok nije otišlo u tri lepe sa Disney Channel, tako i sa animeom koji doživeo bum 80tih, malo stagnirao 90tih a 2000tih je doživeo renesansu sa ovim što si napisala do sloma DVD tržišta, ekonomskom krizom i uspona moetine.

      Da, ovo pojašnjava dosta i odgovara na moje pitanje, hvala. ;)

      Избриши
  3. Kao što reče Isidora, jedno su bile zlatne godine u Japanu, a drugo su kada je u pitanju proboj na Zapad.
    Bilo kako bilo, nadamo se da će se vratiti makar deo onog starog sjaja...

    ОдговориИзбриши