Sakurabana na Beogradskom sajmu knjiga

Ove nedelje će se održati još jedan Sajam knjiga u Beogradu, a u organizaciji Ambasade Japana i udruženja Sakurabana ćete imati priliku da u četvrtak 30.10.2014. uživate u različitim sadržajima na temu Japana.
(Štand Japanske ambasade na Sajmu, Hala 4)

30. oktobar - četvrtak
14:00h Origami radionica (Udruženje „Sakurabana“)
Ukoliko vas interesuje tradicionalna japanska umetnost pravljenja figura savijanjem papira, onda ćete moći da uživate u radionici koju će voditi Danijela Grujić sa svojim kolegama. Papir će vas čekati na sajmu, na vama je samo da ponesete dobru volju.

16:00h Manga radionica
Već tradicionalno predstavljanje manga radionica na sajmu knjiga će voditi Sakurabanin instruktor Mina Petrović. Ovom prilikom ćete moći da čujete nešto o osnovama manga stila, ali možda i da otkrijete neke male tajne velikih majstora.

17:30h Cosplay takmičenje
Prošle godine je po prvi put održano cosplay takmičenje na sajmu, što se veoma dopalo ambasadi Japana, pa su odlučili da ovoga puta oni daju podršku u organizaciji ovog događaja. Naravno, udruženje Sakurabana je dobilo zaduženje da odradi tehnički deo priče.

Ove godine se za nagrade najvećim delom pobrinuo domaći izdavač i striparnica Darkwood, koji je obezbedio primamljive nagrade za prva tri mesta, dok se za utešne nagrade pobrinula izdavačka kuća Festina lente.
Nagrade:
1. Mesto: Vaučer od 10000 din. za kupovinu stripova u striparnici Darkwood
2. Mesto: Vaučer od 6000 din. za kupovinu stripova u striparnici Darkwood3. Mesto: Vaučer od 3000 din. za kupovinu stripova u striparnici Darkwood
Utešna nagrada: Ikigami izdavača Festina lente

Informacije o Cosplay takmičenju:
Satnica:
16:15h - 17h Dolazak takmičara (oni koji su se prijavili ranije i na spisku su treba da dođu na info pult koji je na glavnom ulazu kod hale 3.)
17:30h - Početak takmičenja (Štand Japanske ambasade na Sajmu, Hala 4)
18:15h - Odlazak do štanda Darkwood-a

19:20h - Završetak Cosplay-a

Ciklus projekcija Old School – „The Legend of Sirius“

Znate li šta je Sanrio? Za neupućene, to je čuvena japanska kompanija koja je kawaii pretvorila u dobar biznis. Sanrio stoji iza Hello Kitty i sličnih moe maskota toliko slatkih da izazivaju dijabetes, oličava korporativnu prirodu skrivenu iza ružičastog, šećerastog eskapizma, i nalazi se na tapetu Satoši Konove serije „Paranoia Agent“ gde je indirektno optužena za dobar deo problema savremenog japanskog društva. Sanrio je, dakle, zla korporacija koja puni džepove svaki put kada pazarite razne preslatke maskote. Međutim, slabo je poznata činjenica da je nekada davno ova kompanija imala i umetničke ambicije, i pokušala da producira visokobudžetne bioskopske anime filmove namenjene celoj porodici, u želji da postane japanski Dizni. Sanrio je brzo batalio ovakve projekte, kada se videlo da su filmovi ipak preskupa reklama za igračke i maskote, ali je za sobom ostavio jedno pravo malo remek-delo u svetu animea za celu porodicu – „The Legend of Siruis“, snimljen 1981. godine.

„The Legend of Sirius“, kao i svi ambiciozni porodični filmovi, ima mitološku podlogu. Priča je sledeća: u pradavna vremena, voleli su se Bog Vode i Boginja Vatre, a njihova ljubav bila je najlepša stvar na svetu. Bog Vetra, ljubomoran i zavidljiv, počeo je da širi glasine koje su dovele do bolnog raskida, a zatim i svađe i otvorenog rata između  Vode i Vatre. Narod se podelio na Decu Vode i Decu Vatre, i svako se povukao u svoj deo kraljevstva, a da ga kazne za to što je uradio, Boga Vetra su oslepeli i živog sahranili u Zabranjenoj zoni koja razdvaja dva elementa. Mnogo godina kasnije, šetajući po ivici Zabranjene zone, Sirijus, sin Boga Vode, upoznaće Maltu, ćerku Boginje Vatre, i kao što u pričama biva, pašće ljubav na prvi pogled. Ovakva ljubav je, naravno, unapred osuđena na propast – kada roditelji otkriju grešnu romansu svojih potomaka, jedina nada za Sirijusa i Maltu da ostanu zajedno jeste da pronađu put do daleke zvezde gde, kako legenda kaže, Vatra i Voda još uvek žive zajedno.

Iako je u pitanju porodično ostvarenje – što je, je l'te, fin eufemizam za „dečiji film“ – „The Legend of Siruis“ nije baš sasvim diznijevski, pre svega utoliko što se ne prenemaže i ne folira kad su u pitanju mračniji preokreti u priči, poštujući inteligenciju dece i strpljenje odraslih, i na taj način postižući autentičnu emotivnu reakciju u publici. U današnja vremena, takvih filmova za sve uzraste ima veoma malo – a ko bi rek'o da je, nekada davno, ovakvo ostvarenje moglo da dođe od tako sladunjave kompanije kao što je Sanrio.

ŠTA: „The Legend of Sirius“
KAD: Utorak 28. oktobar u 19:30
GDE: Klub Sakurabana, Terazije 12, II sprat
KOLIKO: Jedna konzumacija

JAPAN NA BEOGRADSKOM SAJMU KNJIGA

Japanska ambasada u Republici Srbiji, već tradicionalno svake jeseni u oktobru, kroz seriju kulturnih manifestacija, građanima Srbije predstavlja najzanimljivije delove bogate kulturne baštine Japana. I ove godine, na 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga koji će se održati od nedelje, 26. oktobra do 2. novembra 2014. godine želimo da učinimo japansku kulturu i tradiciju za korak bližom, kao i da, u inače bogatu gradsku kulturnu ponudu, unesemo nešto od duha Japana.

Ambasada Japana u Republici Srbiji poziva predstavnike medija i sve zainteresovane da posete japanski štand na Beogradskom sajmu (Hala 4),kao i sledeće događaje:

26.oktobar 

do 2. novembra „Izložba No maski“ 

Projekcije anime filmova Japanske fondacije 

Informacije o stipendijama Vlade Japana 

(Štand Japanske ambasade na Sajmu, Hala 4)

28. oktobar

utorak 16:00 Demonstracija i radionica kimona 

(Filološki fakultet u Beogradu, Sala 11, Studentski trg 3) 

29. oktobar

sreda 14:00 Informacije o stipendijama Vlade Japana

(Štand Japanske ambasade na Sajmu, Hala 4)

30. oktobar

četvrtak 14:00 Origami radionica (Udruženje „Sakurabana“)

16:00 Manga radionica i mini cosplay show (Udruženje „Sakurabana“)

(Štand Japanske ambasade na Sajmu, Hala 4)

31. oktobar

petak 17:00 Demonstracija i radionica kimona

(mala sala Hale 4)

1.novembar

subota 15:00 O iskustvima studiranja i života u Japanu govore  Slobodan Jajić, 

Miloš Stanojević, Darko Pavlović, stipendisti Vlade Japana 

(Štand Japanske ambasade na Sajmu, Hala 4)

Napomena: Za informacije kontaktirati Odeljenje za medije i kulturu Japanske ambasade

DEMONSTRACIJA KIMONA U BEOGRADU

DEMONSTRACIJA KIMONA U BEOGRADU  

Sa željom da građanima Srbije predstavimo jednu od tradicionalnih japanskih veština, Japanska ambasada u Republici Srbiji i Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, katedra za orijentalistiku - grupa za japanski jezik i književnost, pod pokroviteljstvom kompanije Japan Tobacco International (JTI), najavljuju majstoricu kimona, g-đu Akemi Hošino koja će održati demonstracije oblačenja tradicionalnog japanskog kimona prema sledećem rasporedu:

UTORAK, 28. OKTOBAR U 16:00
Modna revija i radionica kimona na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu
(sala 11, Studentski trg 3)

PETAK, 31. OKTOBAR U 17:00
Modna revija i radionica kimona na 59. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga
(mala sala Hale 4, Bulevar vojvode Mišića 14)


Kimono (u bukvalnom prevodu znači stvar koja se nosi) tradicionalni je japanski odevni predmet koji nose i muškarci, i žene i deca. Kimono je odora u obliku latiničnog slova T, velikog okovratnika, dugih i širokih rukava čiji rubovi padaju do člankova. Nosi se obavijen oko tela, uvek sa levom stranom preko desne (osim u slučaju oblačenja za sahranu), učvršćenim pojasom obi koji se vezuje na leđima, uz japanske čarape tabi i tradicionalnu japansku obuću geta. Pravi se od svile i drugih specijalnih materijala. U Japanu se veoma poštuju i smatraju umetničkim radovima. Leti se umesto formalnog kimona nosi jukata, koja je lakša za kretanje i rad. Kimona se šiju u nekoliko oblika, zavisno od nivoa formalnosti. Na ženskim kimonima nivo formalnosti manifestuje se dužinom rukava, bojom i materijalom, dok muški ima jedan oblik i obično je  tamnije boje.


POZIVAMO VAS DA POSETITE ŠTAND JAPANSKE AMBASADE NA BEOGRADSKOM SAJMU
(HALA 4)

Napomena: Za informacije kontaktirati Odeljenje za medije i kulturu Japanske ambasade

EuroCosplay finalist from Serbia will not go to London

As you may have heard by now, this year’s EuroCosplay finalist from Serbia, Mona Radujko, will NOT go to London to the MCM Comic Con due to the fact that the UK authorities have declined the visas for her and her husband, Boris.

The official explanation was that Boris' monthly salary, standing at a strong middle class income for Serbian circumstances, is „too low for the UK standards“ and that they „do not find it credible that they (Boris and Mona) would spend their entire savings for a week's trip to the UK“.
We are shocked and speechless at this turn of events. Mona and Boris have submitted all the necessary documents, with proper invitation letters and confirmations regarding their official participation in EuroCosplay Championship. They had all the guarantees and more – and yet, they’re not welcome in the UK.

We cannot help but suspect that this was a politically motivated decision, in the sense that someone in the UK administration has chosen to deliberately disregard the documents submitted. This sentiment is particularly strong in the light of discovering that the finalist from Turkey was also denied her visa, while the competitors from Russia traditionally struggle every year to get the visa and attend the Championship, irrespective of the documents and guarantees they submit.

We are deeply grateful to the EuroCosplay staff who were as flabbergasted as we were with this decision of the UK administration. They were more than helpful in the given circumstances, and they promised Mona a comfort trip to the MCM Comic Con in May next year if possible – but only as a guest, alas, not as a cosplay competitor. As Sakurabana, we can promise that, together with the EuroCosplay staff, we will try to find a new strategy to approach the visa issue, at least attempting to find a way to increase the chances of future Serbian finalists to go to London.

Yet we have to express our deepest contempt with the UK authorities for blatantly disregarding the reasons for Mona and Boris’ trip to London, and making an arbitrary, political decision. Putting the EuroCosplay Championship finalists who are not from the European Union member states (but who are still European and, as such, equally qualified to take part in the competition) in such a disadvantaged position in which their participation depends on the whims of the UK authorities is, to say the least, a shameful violation of their human rights.

Ciklus projekcija Old School - They Were 11

Pošto smo se prošle nedelje udavili u kawaiinessu, moetini i mačjim ušima uz „The Star of Cottonland“, vreme je da pređemo na stvaralaštvo još jedne Četrdesetdevetašice, možda čak i tete koja je od svih njih najveća mezimica kritičara i manga teoretičara. Gospođa se zove Moto Hagio, a zbog svog specifičnog stvaralaštva i tema koje je birala, poznata je i pod nadimkom „japanska Ursula Le Gvin“.

(Pošto se sad sigurno neko pita ko je dođavola Ursula Le Gvin, reći ćemo samo da je reč o američkoj spisateljici naučne fantastike koja je koristila Sci-Fi kao platformu da se bavi problematikom društva i odnosa među polovima – bacite pogled na „Levu ruku tame“, moda vam se i svidi.)

„They Were 11“ je 80-tih godina urađena adaptacija kratke Sci-Fi mange koju je 1975. Hagio Moto objavila u dva toma. Zaplet prati  grupu studenata međuplanetarne akademije, koji za ključni ispit imaju misiju da odu i istraže pravu olupinu svemirskog broda. Studenata je bilo desetoro, i pre misije se nisu međusobno poznavali – međutim, kada su došli na napušteni brod, ispostavlja se da ih je u grupi jedanaest, a da niko ne može da utvrdi ko je osoba viška. Naravno, uskoro stvari kreću po zlu, studenti gube kontakt sa centralom škole, olupina je puna misterija koje su krupniji zalogaj nego što je na prvi pogled izgledalo, a paranoja počinje da radi i svako sumnja u svakog da je upravo on podmetnuti, jedanaesti uljez.

Što se autorke tiče, Moto Hagio je na sebe skrenula pažnju ranih 70-tih godina mangom „Heart of Thomas“, koja je ušla u istoriju medija kao prvi naslov koji otvoreno prikazuje muško-mušku romansu (iako ovo nije u potpunosti tačno, jer je i sama Hagio imala neke rane radove gde je već koketovala s homoerotikom, bitno je šta je zabeleženo u pop-kulturi kao „prva BL manga“). Zajedno sa tadašnjom cimerkom Keiko Takemija (autorkom „Kaze to Ki no Uta“, prve mange koja je prikazala scenu seksa između muškaraca), Hagio je postavila temelje onome iz čega će mutirati BL kao žanr koji danas poznajemo – iako je, u ono doba, četrdesetdevetašice mnogo više interesovala melodramatika tabua i (često manipulativna i, iz današnje perspektive, politički nekorektna) psihologija istopolne veze, nego homoerotski fanservis. Hagio je, međutim, vrhunac karijere doživela upravo u delima na tragu Ursule Le Gvin, kao što je „Marginal“ koji proučava društvo u kome žive samo muškarci, pa momci moraju da preuzmu i ženske rodne uloge, ili „A, A'“ gde je u centru pažnje drama oko kloniranja i uspomena koje klonovi (ne) nose, pa čak i „They Were 11“ čiji je manga predložak, kako to često biva, interesantniji u odnosu na anime adaptaciju utoliko što sadrži jednu jedinu dodatnu rečenicu koja na određeni deo zapleta baca potpuno drugačije svetlo.

Osim naučne fantastike, kod Hagio se od početka karijere provlači jedna prilično jeziva fiksacija u odabiru teme: seksualno zlostavljanje. Od mladalačkog „Heart of Thomas“, pa do epskog, višeslojnog, psihološki potkovanog, emotivno potresnog i višestruko nagrađivanog poduhvata „Reign of a Cruel God“ za koji mnogi kažu da predstavlja njeno životno delo, Hagio se bavila odnosom između žrtve i zlostavljača i (ne)mogućnošću oporavka. U jednom intervjuu, upitana da li se često vraća ovoj temi zato što je i sama imala iskustvo sa zlostavljanjem, Hagio je ovo porekla. Objasnila se da se za proučavanje psihologije žrtve nasilja zainteresovala proučavajući stručnu literaturu o poremećenim emotivnim odnosima u porodici, za kojom jeste posegla zbog svojih roditelja – i to zato što su, kada je obelodanila da želi da postane mangaka, s njom prekinuli svaki kontakt jer ih je bilo sramota što im je ćerka odabrala tako „prostačku profesiju neprimerenu ženama.“ A treba podsetiti da su, pre Četrdesetdevetašica, mangake ženskog pola bile velika retkost.

ŠTA: „They Were 11“
KAD: Utorak, 21. oktobar u 19h
GDE: Klub Sakurabana. Terazije 12, II sprat
KOLIKO: Jedna konzumacija

SoA Halloween Party 2014 #CCSakurabana

Tradicionalno oko Noći veštica se okupljamo u kostimima na jednoj žurci i zabavljamo se uz zvuke azijske muzike. Tako će biti i ove godine. Imali smo sreću da Noć veštica pada baš na petak kad imamo termin za žurku. Iskoristite ovu priliku da izvučete neke od svojih starih kostima ili prikažite neke od najnovijih. Bitno je da svi budemo pod maskama i dobro se zabavimo. SakuraShop će se ovoga puta pobrinuti da simboličnim poklonima nagradi one koji su imali najinteresantnije kostime.

Žurka će ovoga puta početi nešto ranije, tj. od 19h, a naša muzika traje do 22:30h, od kada počinje Veliki maskenbal kluba Underworld gde ćete imati priliku da uživate u malo drugačijem zvuku.

Za muziku će ovoga puta biti zaduženi DJ Haseo, DJ Sarke, DJ Yuki. Muzičke želje možete postaviti na FB evenu (!!!!!NAJVIŠE 5 želja po osobi, u suprotnom ne računaom nijednu od želja!!!!!).

Cena karte je 200 din., a sav prihod od karata i ovoga puta ide u budžet za Kulturni centar Sakurabana.

ŠTA: SoA Halloween Party 2014 #CCSakurabana
KAD: petak 31.10.2014. od 19h
GDE: Klub Underworldserbia (Ruzveltova 1, TC Vukov spomenik)
KOLIKO: 200 din. SAV NOVAC IDE U FOND ZA KC SAKURABANA (http://goo.gl/oyZQmm)

Projekcija: Star of Cottonlad

Pošto je publika prošlog utorka uspešno preživela “Metropolis“, veselo nastavljamo sa ciklusom Old School u okviru koga će se prikazivati matora, prašnjava ostvarenja koja su na neki način ostavila pečat na anime industriju, ili njenu percepciju na Zapadu. Ove nedelje, puštamo ostvarenje koje može dati makar deo odgovora na jedno pitanje koje se često postavlja u japanskoj pop-kulturi, i koje glasi: WTF is with the cat ears!?

Svi znamo šta su neko-mimi, ili u prevodu s japanskog mačje ušice – životinjski slušni aparat izrastao na vr' glave normalne, čovekolike osobe. Najčešće jesu mačije, ali mogu biti i pseće, od lisice ili vuka, povremeno i od zeca ili ovce, i tako bliže i dalje. Predstavljaju gotovo nezaobilaznu komponentu moetine kao takve. U nekim serijama, odaju animalno božansko poreklo glavne junakinje, u nekim drugim, siguran su znak da je osoba koja ih ima nevina, a jednom kada se skine mrak, otpadnu i uši. Obično su samo tu eto tek tako, jer su slatke, ali često – prečesto – za njih se vezuju i nekakvi kinki fetiši, pa predstavljaju erogenu zonu te dodirivanje istih izaziva i razne zanimljive reakcije. Mačije uši sveprisutne su toliko da se sve više viđaju i kao modni detalj – rajfovi sa istima apsolutni su bestseler među otaku aksesoarima, a japanska napredna tehnologija nedavno je isporučila elektronske neko-mimi koje reaguju na vaše moždane talase i odaju vaše emocije, baš kao kod pravih životinja. Mnogi ih vole, a da ni ne znaju otkud mačje uši na glavama japanskih junaka.

Prva životinjska ušesa na ljudima mogu se videti još na grafikama iz doba Edo perioda, tako da je očito da duboko u japanskom mentalitetu počiva nešto što im ovu ideju čini privlačnom. Međutim, prva manga koja je ovu mangu učinila privlačnom i za vjeki vjekova zacementirala ovaj fetiš u zemlji izlazećeg sunca je upravo „The Star of Cottonland“.

Autorka ove mange je Jumiko Ošima, pripadnica čuvene generacije šođo mangaka poznate kao „Veličanstvene čedrdesetdevetašice“ (igrom slučaja, većina ih je rođena 1949. godine). Reč je o prvim ženama u japanskoj stripskoj industriji koje su 1970-tih revolucionizovale serijale namenjene devojčicama, primenivši tipično „ženski“ stil naracije, kao što su nežniji crtež, melodramske emocije ili psihološka introspekcija likova, na dotle tipično „muške“ teme poput istorije ili naučne fantastike. Kao i mnoge četrdesetdevetašice, Ošima je slavu stekla pre svega u oblasti mange, a jedina anime adaptacija njenog rada je „The Star of Cottonland“ iz 1984. godine – ljupka i melanholična priča koja, paz'te sad, nije o devojčici koja ima mačije uši, nego o mačetu koje je, za potrebe naracije, nacrtano kao devojčica. Mače je ostavljeno  napušteno na ulici, da bi ga usvojio i doneo kući dečak koji se bori s kliničkom depresijom. Osim što izgleda kao najslađa devojčica s ušicama, naše mače se ponaša kao prava pravcata mačka – juri miševe, pravi štetu po kući, i očajnički želi da odobrovolji svog vlasnika, dok joj komšijski mačak objašnjava da je suština mačijeg života da budu ravnodušne prema ljudima.

Iako se nekada mogu čuti otpužbe da je upravo „The Star of Cottonland“ na velika vrata uveo moetinu u anime industriju, te da ovaj naslov treba da krivimo za to što danas imamo serije kao što je „Mayoi Neko Overrun“, činjenica je da Ošimino delo ima onaj neiskvareni retro šmek koji mu daje na emocionalnoj autentičnosti. Zaplet o izgubljenom mačetu i njegovom vlasniku nije napisan radi fetišizacije i eksploatacije mace i njene privrženosti gazdi, već da se podeli jedna začuđujuće iskrena priča o mladiću koji se bori s depresijom, i njegovom kućnom ljubimcu koji pokušava da odredi svoj položaj kako u odnosu na vlasnika, tako i prema svetu – a priča je dovoljno snažna da može da izmami i koju suzu.

Pre filma, sleduje vam detaljan uvod u stvaralaštvo Veličanstvenih četrdesetdevetašica, kojima ćemo se inače više puta baviti tokom Old School ciklusa projekcija. Posle projekcije, otvoreni smo za diskusiju o tome šta „moe“ uopšte znači, i da li u današnjem moru moetine uopšte više i postoji pravi moe, ili je sve laž i prevara. A i pre, i posle, i za vreme filma primamo donacije za #CCSakurabana.

ŠTA: "Star of Cottonlad", film iz 1984.
KAD: Utorak 14. oktobar u 19:30
GDE: Klub Sakurabana, Terazije 12, II sprat
KOLIKO: Jedna konzumacija (piće, kokice, grickalice...)

Projekcija: Metropolis

Nakon više nedelja odmaranja mozga uz komedije različitih vrsta, vreme je da se malkice uozbiljimo i krenemo sa novim ciklusom projekcija. For your viewing pleasure, Sakurabana goes old school – u narednih nekoliko utoraka zaronićemo onoliko duboko u prošlost japanske animacije koliko je to moguće, sa selekcijom filmova koji su ili značajni za industriju, ili su na zapadni fandom ostavili pažnje vredan trag. Počinjemo od jednog od najneobičnijih, najljupkijih i najmračnijih retro filmova, koji u sebi objedinjuje stvaralaštvo nekoliko velikana i sa Zapada i iz Japana – u pitanju je „Metropolis“, iz 2001. godine.

Da biste ukapirali značaj „Metropolisa“, potrebna je mala lekcija iz opšte (pop) kulture.

Godine 1927, čuveni nemački reditelj Fric Lang snimio je, za abnormalno velike novce za ono doba, film „Metropolis“, jedno od prvih naučno-fantastičnih dela svih vremena. U pitanju je crno-belo, nemo ostvarenje o gradu budućnosti u kome živi podeljeno društvo i revoluciji koja se valja, poznato pre svega po svom ikoničnom plakatu na kome je glumica Brigit Helm pod teškom šminkom i u metalnom oklopu, kao jedan od najranijih prikaza robota u ljudskom obličju. Film je u priličnoj meri postavio urbanu distopiju kao podžanr na noge, a mnogi klišei koji se i danas vuku prvi put su viđeni upravo kod Langa.

Fast forward nekih 20 godina kasnije: u posleratnom Japanu, koji se još oporavlja od posledica ratnih razaranja, izvesni Osamu Tezuka (tvorac mange kao takve, u obliku u kome je danas znamo – ako vam nije poznato ko je čika, prvo se stidite u ćošku jedno najmanje sat vremena, a onda pravac u Sakurabaninu biblioteku da uzmete neka njegova remek-dela na čitanje), u potrazi za temom za svoj najnoviji serijal, slučajno će naleteti na plakat za Langov „Metropolis“. U Tokiju 1949, pronaći i pogledati nemački nemi film od pre rata bila je nemoguća misija, ali Tezuku je omađijala ideja čovekolikog robota i grada budućnosti do te mere da je rešio da napravi sopstvenu priču po imenu „Metropolis“, od Frica Langa preuzevši samo elemente s postera. Tako smo dobili jednu od prvih naučno-fantastičnih mangi ikada, koja je svojom pričom o robotu u očajničkoj potrazi sa ljudskošću takođe postavila kliše koji se često viđa i dan-danas.

E, a sad smo stigli do 1990-tih – Tezuka je preminuo 1989. godine, i svi bitniji anime i manga autori se utrkuju da mu odaju počast u svom stvaralaštvu. Kacuhiro Otomo – tvorac „Akire“ i jedna od najznačajnijih figura u anime istoriji – dolazi na originalnu ideju kako da adaptira Tezukin „Metropolis“. U saradnji sa Rintarom – ozloglašenim rediteljem poznatim po svojoj divljoj režiji i eksperimentalnoj animaciji – Otomo će Tezukinu mangu preraditi tako da je maksimalno približi nemačkom filmu, na jednoj strani zadržavši slatkoću i ljupkost karakteristične za Tezukine rane radove, a na drugoj u punoj meri se odavši jedinstvenom stilu Frica Langa poznatom kao „schadenfreude“. Za one koji ne govore nemački, schadenfreude znači „uživati u patnji drugih“. Film je izašao 2001. godine, i još uvek se ubraja u najznačajnija bioskopska anime ostvarenja svih vremena.

Pre projekcije, očekujte opširnu priču o karijeri Osamu Tezuke, odnosno o filmskom značaju Frica Langa i njegovog schadenfreude opusa. Posle filma, možemo dodatno diskutovati o nekadašnjim i sadašnjim silama i trendovima u anime industriji. A i pre i posle projekcije, primamo donacije za Kulturni centar Sakurabana u naš Swear Jar.

ŠTA: "Metropolis", film iz 2001.
KAD: Utorak 7. oktobar u 19:30
GDE: Klub Sakurabana, Terazije 12, II sprat
KOLIKO: Jedna konzumacija (piće, kokice, grickalice...)